četvrtak, 17.07.2014.
Čekanje
Ovih dana stalno iščekujemo neke majstore. Nova vešmašina curi i mora na servis. Majstor je prvo rekao da će nas nazvati u ponedjeljak (onaj prošli tjedan) i nije sve do jučer kad ga je mužić zvao samo da bi saznali da neki dio nije još stigao i moramo čekati. Ako ništa drugo prekjučer smo dobili police za špajzu. Tko bi rekao da se čovjek može toliko veseliti policama, ali jedva sam ih dočekala tako da imam kuda stavljati stvari u kuhinji.
Slike od vjenčanja još nisu gotove. I oni su rekli 3-4 tjedna, a ovo je već peti koji je na kraju. Svaki dan se zaboravim prošetati do njih da vidim kad bi mogle biti gotove. Kad smo kod vjenčanja, hvala svima na lijepim željama.
Zeza me umnjak. Kao da se upalio i jako me boljelo jučer i u noći s prekjučer na jučer. Danas sam bila kod zubara. Malo mi je bolje, ali još uvijek iščekujem hoću li morati na antibiotike, vaditi ga ili će se popraviti i lijepo izrasti. Držite fige. Nekako mi je valjda zbog njega raspoloženje ludo. Malo sam ok, malo poživčanim.
Još sam prelijena za postove sa slikama :D
Fali mi neki radni stol. Ovako na kauči mi se nikad ne da pisati.
Imala sam i goste u kući, pekla sam palačinke, pekla sam jaja, danas sam iskušala i pećnicu. Zanimljivo je što se dragi totalno iznenadio jer znam peći jaja. Stalno pričam da ne znam kuhati (i ne znam, ali jaja se ne računaju u kuhanje), pa je mislio da ne znam baš ništa. Zaključak je da je super kad ljudi imaja mala očekivanja od tebe jer ih je lako impresionirati. :)